Радионице за одрасле у Манаковој кући
Контакт
Милена Ђурица, кустос и уредник ликовног програма у Манаковој кући
manakovakuca@etnografskimuzej.presta.codes
+381 11 4093 464, +381 11 303 61 14 , +381 63 648 892
Етнографски музеј у Београду од почетка 90-тих година прошлог века успешно организује у Манаковој кући програм упознавања полазника са појединим традиционалним уметничким занатима и народним рукотворинама
Међу њих спадају: ручно ткање, уметничка керамика, традиционални народни вез, златовез, бели вез, филигран, шатвосирање тикава, плетење гривни од манистри, дуборез, иконопис, мозаик..
Радионице су конципиране у форми сталног и повремених програма. Један број радионица је прерастао у праве школе које се базирају на скраћеним програмима са уметничких академија.
Прве радионице у Манаковој кући биле су радионице ткања током 1990. Настале су као део пратећег програма за време изложбе Торбе Србије у функцији преноса добара, ауторке Софије Костић, кустоса Етнографског музеја у Београду. Радионица је изазвала велико интересовање код публике, и то је била велика мотивација за сараднике изложбе Бранку Боројевић-Џокић, пројектанта изложбе и Надежду Ристић-Влајковић, академског сликара текстила и професора да направе озбиљнији програм за курс ткања са предавањем и практичном наставом. Овај курс био је претеча и инспирација свих каснијих курсева, радионица и школа у Манаковој кући.
Полазницима је за сваку радионицу обезбеђен потребан материјал и алат, такође и учешће на заједничкој изложби, изведених радовима у Манаковој кући једном годишње. Приликом отварања изложбе полазници добијају уверење о стеченом умећу. Циљ радионица и ретких школа заната је упознавање и овладавање традиционалним занатским техникама и народним вештинама да би смо сачували нематеријално културно наслеђе Србије и тако га учинили живим.
Радионице су конципиране у форми сталног и повремених програма. Један број радионица је прерастао у праве школе које се базирају на скраћеним програмима са уметничких академија.
Прве радионице у Манаковој кући биле су радионице ткања током 1990. Настале су као део пратећег програма за време изложбе Торбе Србије у функцији преноса добара, ауторке Софије Костић, кустоса Етнографског музеја у Београду. Радионица је изазвала велико интересовање код публике, и то је била велика мотивација за сараднике изложбе Бранку Боројевић-Џокић, пројектанта изложбе и Надежду Ристић-Влајковић, академског сликара текстила и професора да направе озбиљнији програм за курс ткања са предавањем и практичном наставом. Овај курс био је претеча и инспирација свих каснијих курсева, радионица и школа у Манаковој кући.
Полазницима је за сваку радионицу обезбеђен потребан материјал и алат, такође и учешће на заједничкој изложби, изведених радовима у Манаковој кући једном годишње. Приликом отварања изложбе полазници добијају уверење о стеченом умећу. Циљ радионица и ретких школа заната је упознавање и овладавање традиционалним занатским техникама и народним вештинама да би смо сачували нематеријално културно наслеђе Србије и тако га учинили живим.